Jelen

Crveni (obični) jelen

(lat. Cervus elaphus)

Jelen pripada porodici Cervidae iz roda Cervus

Jelen je šumska životinja iz familije vitorogih preživara (Cervidae), nastanjen u Evropi najčešće u šumskim kompleksima većih reka, brdskim i planinskim šumama. U Srbiji su najbrojniji u Vojvodini.

Izgled:

Jelen je u ramenima viši nego u krstima a snažna građa mišića i tetiva omogućava mu brzi beg i skok. Noge su mu visoke i snažne, za dugo i istrajno trčanje.

Mužjak (jelen) se od ženke ( košute) razlikuje i po tome što na vratu ima dužu dlaku tj. grivu, i rogove koje košuta ima samo u retkim slucajevima.
Oblik i veličina rogova ukazuju na prilagođenost kretanju na otvorenim prostorima a ne sredinama obraslim gustom vegetacijom.
Od proleća do jeseni boja dlake jelena je rđavo crvena, a na trbuhu beličasta. Zimska dlaka je duža, gušća, tamnosmeđe do smeđe-sive boje.
Deo oko repa je beličast do žutocrvene i obrubljen tamnosmeđom dužom dlakom. Na korenu repa u mužjaka nalazi se mirisna žlezda. Ženka takvu žlezdu ima na čelu a kod oba pola mirisno mesto se nalazi na spoljnoj strani skočnog zgloba.
Oba pola imaju suzište, duboko udubljenje ispod oka.

Ponasanje:

Migracija je osnovna karakteristika jelena, ali se može prilagoditi i relativno malom prostoru.
Jelen je životinja sumraka, ali je aktivan i za vreme dana.
Košute gotovo celu godinu žive u krdima dok je jelen distanciraniji.
Stariji jeleni su osim socijalnom udaljeni i grupnom razdaljinom, tako da postoje dva tipa krda: čvrsto krdo košuta sa teladima i jednogodišnjim i dvogodišnjim jelenima i slabo povezana krda u kojima se nalaze jeleni različitih starosti. Jako stari mužjaci žive samotnjačkim životom.

Razmnozavanje:

Parenje se odvija od avgusta do oktobra. Tek tada se mužjaci približavaju ženkama i dolaze na "rikališta" na kojima se međusobno bore za pravo na parenje. Tokom borbi mogu izgubiti čak do 30 kg. S obzirom na to da žive u poligamiji parenje predstavlja napor koji uz prethodne borbe i neuzimanje hrane može dovesti do takve iscrpljenosti da mužjak može uginuti preko zime.
Trudnoća košute traje 33-34 nedelje, a pred porođaj se izdvaja iz krda i teli se u maju ili junu i obično oteli jedno mladunce. Tek kada tele toliko ojača da može pratiti majku, košuta se vraća u krdo. Tele postaje samostalno sa 9 do 11 meseci a polna zrelost nastupa najranije sa 16 meseci.

Ishrana:

Hrani se isključivo biljnom hranom. U prirodi jede izdanke i pupoljke raznog šumskog rastinja, razne trave, plodove divljeg i pitomog kestena, divlje kruške i jabuke, guli koru naročito mekih lišćara, jer preko kore dobija mineralne soli. Ali, najrađe jede kukuruz, ječam, zob, raž i ostale vrste useva.

Prirodni neprijatelji:

Od prirodnih neprijatelja jelenu prete vuk i medved a nejakoj teladi ris.

Životni vek jelena je 15 do 20 godina a izuzetno 25, rast mužjaka se završava sa 8 do 9 godina, a košute sa 3 do 4 godine.

Šarplaninac-pas

Šarplaninac-pas

Šarplaninac - Prvo nazvan ilirski ovčar, ovaj impresivan pas je poreklom sa Šarplanine, na jugo­istoku Srbije. Veruje se da su njegovi preci došli iz Azije sa velikim migracijama naroda.

Veoma jak, naoružan izuzetno moćnim zubima, ovaj pastirac, nesvakidašnje hrabrosti, neustrašiv je protivnik vukova. Najjači primerci ove rase, kojima se seku rep i uši kako ih neprijatelji ne bi dočepali, napadaju čak i medvede. Tri šarplaninca su sposobna, kaže se, da savladaju hordu vukova i tako zaštite stado koje čini više od petsto ovaca.

U oblastima gde su pašnjaci, ovi psi su još uvek čuvari i branioci stada. Danas mogu da se sretnu u celoj bivšoj Jugoslaviji. Koriste se za čuvanje kuća, a neki se uvežbavaju i kao vojni psi. Inteligentan i živahan, šarplaninac brzo shvata šta se od njega očekuje i rado sluša. Miran, blag, uravnotežen, to je najcenjeniji kućni ljubimac.

Nepoverljiv prema strancu, ne dozvoljava im da kroče na njegovu teritoriju, ali napada isključivo po naređenju svog gospodara. Rasa je priznata 1939. godine od strane F.C.I. U Francusku je stigao 1980. gde je danas prilično prisutan.

Šarplaninac je impresivan pas, čvrsto građen, ima široke i mišićave grudi, čvrste šape. Glava mu je simpatična. Njegove lepe bademaste oči imaju dubok i miran pogled, pomalo melanhohčan. Dlaka mu je udvostručena bujnom i načičkanom poddlakom. Kratka je na glavi i na prednjem delu nogu. Debeo rep je povijen ali se ispravlja tokom akcije. Metalno siva i tamno siva su najtraženije boje, mada dlaka može da bude i potpuno bela pa čak i crna.

Osnovni podaci

Poreklo: Balkan (Srbija-Makedonija) Šar-planina
Idealna prosečna (plećna) visina: ženke: 60-68cm, mužjaci: 68-75cm
Težina: Idealna prosečna težina za ženke: 35-45kg, za mužjake: 40-55kg


Istorija

Na osnovu istorijskih podataka, veruje se da preci šarplaninca potiču od molosa drevnog Tibeta, sa obronaka Himalaja. Sa ove geografske teritorije, molosi su krenuli u beskrajna putovanja sledeći svoje gospodare. Šarplaninac je stigao na Balkan sa legijama Aleksandra Velikog gde se i zadržao. Ime je dobio po planini gde je najviše odgajan. Prvi put je prikazan u Ljubljani 1926. godine. Od strane međunarodne kinološke federacije (Federation Cynologique Internationale, FCI) prvi put je priznat kao posebna vrsta ilirskog ovčara, tj. Ilirski ovčarski pas (na osnovu starog imena regiona Ilirija), 1939. godine. A onda, 1957. godine, na zahtev Jugoslovenskog kinološkog saveza (JKS), Međunarodna kinološka federacija (FCI) promenila je ime u Jugoslovenski ovčarski pas – Šarplaninac, po Šar planini, gde je rasa najraširenija.


Šta treba znati o šarplanincu

Šarplaninac je skroman pas u pogledu ishrane - jede malo u odnosu na svoju veličinu. Nije probirljiv što ne znači da ga ne treba hraniti kvalitetno, pogotovo u vreme razvoja. Jednom propušteno u periodu razvoja nikada se više ne može nadoknaditi. U ishranu psa je potrebno uključiti i vitamine. Štene, a kasnije i odraslog psa, je potrebno redovno (na svakih par meseci) tretirati preparatima protiv crevnih parazita (bez obzira što u njegovoj stolici parazite ne zapažate), i redovno vakcinisati protiv zaraznih bolesti i besnila. Što se smeštaja tiče idealno bi bilo držati ga u većem ograđenom prostoru, ili mu bar pružiti dovoljno kretanja. Za njega je život na lancu pravo mučenje, pa je potrebno osigurati mu prostran boks sa kućicom (krov treba da bude ravan ili sa blagim padom), koju će koristiti kao osmatračnicu. Visina ograde boksa ne bi smela biti ispod 2 metra, osim ako boks nije pokriven. Kućicu možete napraviti od drveta, pri tom vodeći računa da pod bude odignut od zemlje. Ako je u pitanju ženka koja će se šteniti kućica bi trebalo biti nešto prostranija u zavisnosti od veličine kuje. Prevelika kućica, bez obzira da li je u pitanju pas ili kuja, je velika greška jer pas nije u stanju da toplotom svog tela zagreje prostor oko sebe. Iako Šarplanincu krzno sa jakom poddlakom omogućava da mu ni velika hladnoća ne smeta, poželjno je zimi, pogotovo ako su jači mrazevi, na vrata kućice staviti neki zastor, a unutra se može ubaciti slama. Ako imate kuju koja treba da se šteni onda su slama i zastor obavezni. Pri određivanju mesta za boks, odnosno, kućicu, imajte na umu da, ako bi mogao da bira, Šarplaninac bi izabrao prostor sa koga može da ima uvid na celo dvorište, imanje u kom živi. Nemojte ga nikad staviti daleko od kuće, i izvan zbivanja. Iako je veliki pas, može se držati i u stanu, mada mu to može predstavljati mučenje ako mu se ne osigura dovoljno kretanja i mesto gde će moći da se skloni kad on to želi. U ovom slučaju mali problem može predstavljati netrpeljivost i nepoverljivost prema stranim licima.

Šarplaninac je pas koji jako drži do osobne higijene. Štene se lako nauči čistoći, a odrastao pas obavlja potrebe prilikom šetnje ili sto dalje od mesta gde boravi i spava.

Njegovo krzno ne zahteva često četkanje, osim u vreme linjanja kada je potrebno odstraniti poddlaku da se ne bi zamrsila. Trebalo bi izbegavati kupanje češće od jednom godišnje, a i tada to uraditi samo ako je baš potrebno. Gusta dlaka i poddlaka ga izvanredno štite od hladnoće tako da ne bi trebalo da vas iznenadi kada vam u zimsko jutro u dvorištu osvane krzneno klupko sa nekoliko centimetara snega na njemu. Sneg je nešto što Šarplaninac najviše voli, i ono zbog čega će vam biti zahvalan je da mu pružite priliku da se istrči u dubokom snegu.

Ono na što bi trebalo paziti pri smeštaju i držanju Šarplaninca je da je osetljiv na vlagu. Smetaju mu vrućine, pa će spas potražiti u reci (ako ste u šetnji) ili u iskopavanju rupe u zemlji.


Karakter

Šarplaninac je izuzetno uravnotežen i miran pas. Istovremeno je i vrlo dobroćudan i vrlo oštar, ali samo kada se za to ukaže potreba. Vrlo je hrabar, spreman da se suprotstavi i mnogo jačem protivniku da bi odbranio svoga gospodara ili ono što mu je povereno na čuvanje čak i po cenu života. Šarplaninac je čuvar po instinktu, nije mu potrebna nikakva dresura. Jedna od njegovih odlika je i da nikada ne laje bez razloga. Odan je svom gospodaru, a nepoverljiv prema strancima. I kada, teška srca, prihvati gosta koji je pristigao, budno će pratiti svaki njegov pokret. Odlikuje se visokim stepenom inteligencije. Dosta je tvrdoglav i dominantan pas i od njega ne treba očekivati izvođenje cirkuskih veština ili neprikosnovenu poslušnost u okviru dresure. Pogrešno je mišljenje da je Šarplaninac glup pas jer se jako teško dresira. On je samo pas koji misli svojom glavom i većinu stvari radi po instinktu. On će savršeno dobro shvatiti šta se od njega traži, ali to neće uraditi ako ne smatra da je potrebno. Ono što jednom nauči pamti celog života. Štene je potrebno početi odgajati u startu, zato što se tada napravljene greške jako teško ispravljaju a loše navike teško iskorenjuju.

Dresiranje

Ovaj pas se moze dresirati na razlicite nacine.Moze biti dobar cuvar kuce,zato se na pojedinim mestima ovaj pas dresira za vojnog psa.Ili moze biti pravi kucni ljubimac,ali se morate cuvati njegove teritorije zato sto bi vas napao. 

Video

Na ovom videu moze se videti slatko stene kako se igra.